Osnovna škola Slavka Kolara Hercegovac

Najveća vrsta je Patagona gigas,  a veliki su oko 25  cm. Većina kolibrića ima šareno perje, u pravilu s metalnim odsjajem. Grlo mužjaka je često sjajno crveno, plavo ili  zeleno. Posebno obilježje kolibrića je kljun koji je kod gotovo svake vrste drugačiji. Tako vrsta Ensifera ensifera ima kljun dug 10  cm što je gotovo jednako koliko mu je dugačak ostatak tijela. Suprotno tome, kljun vrste Ramphomicron  microrhynchum  je dug samo 5 mm. Nekim vrstama kljun je savinut prema dolje, nekim prema gore, a zajedničko im je samo to da je svaki prilagođen sasvim određenom tipu cvijeta. Skupljanjem nektara iz cvijeta uzimaju šećernu vodu. Jezik im je dugačak i može se ispružiti daleko iz kljuna. Na vrhu je rascijepljen i ima oblik cjevčice, što im omogućuje da lako piju nektar iz cvjetova no međutim nektar je siromašan hranjivim tvarima, pa prehranu dopunjuju kukcima i paukovima, kako bi se opskrbili aminokiselinama, vitaminima, mineralima itd. Med je rizičan za zdravlje kolibrića jer ima previše šećera.  Mnoge vrste prave "gnijezdo" na drvetu ili grmu, a u njemu su obično dva jaja. Jaje kolibrića manje je od jaja drugih ptičjih vrsta, a teži oko 0,30  grama. Inkubacija traje 12 do 19 dana, a kad se ptići izlegnu, veliki su otprilike kao orah. Kolibrići  imaju vrlo visoku frekvenciju zamaha krilima, čak do 80 zamaha u sekundi. To im omogućuje let u stranu kao i unatrag, a mogu i ostati u zraku na jednom mjestu. Još jedna osobnost kolibrića je i da imaju osam pari rebara, dok ih druge ptice imaju uglavnom šest. Srce im ima 400 do 500 otkucaja u minuti, a broj udaha u minuti im je do 250. Za vrijeme sna, drastično im se smanjuje frekvencija otkucaja srca inače bi zbog vrlo brzog metabolizma uginuli od gladi.

      IZVOR: http://hr.wikipedia.org/wiki/Kolibri